Trenutak

*****
U ovom trenutku
kad se jedna čudna priča
koja nije još ni počela
već privodi kraju
bilo bi pametno nešto reći.
Ali...
(Šta sam ono htela da kažem.)
Pamet mi je zaćutala.

U ovom trenutku
kad se svet, čini mi se, okreće naopako,
bilo bi dobro ostati na nogama.
Srećom, sneg je svuda okolo.
I ako padnem, sneg će biti kriv.

U ovom trenutku
kad shvatam
da san ne bi bio san
da se iz sna jednom ne mora probuditi
bilo bi poželjno ne zaplakati.
Ali...
(Gde li sam samo ostavila te maramice.)

U ovom trenutku
kad je ponos najčvršći oslonac koji imam
bilo bi mudro držati se njega.
Podići glavu i reći:
sve je u redu.
Ne brini, dobro sam.
Nije se desilo ništa
što nije trebalo da se desi.

Kad bi samo srce

u ovom trenutku
uspelo da ostane u grudima.
Kad ne bi tražilo put napolje
kao zver iz kaveza
uz tu podmuklu tutnjavu u glavi.
Možda bih tada bolje čula svoje misli
i možda bih znala
šta sam ono pametno imala da kažem.

I zato čekam
da ovaj trenutak prođe.
Da pamet dođe sebi.
Da kolena ne izdaju.
Da suze odustanu.
Da se ponos trgne iz sna.
Da srce začepi gubicu.

I samo čekam,
jer čekati najbolje znam.
*****