*****
Grejpfrut.
Gorkoslatki ukus sa beskonačno mnogo prskutavih, šuštavih kapljica koje ulaze u svaku poru nepca skupljajući ga i terajući moje lice da se smešno mršti dok jedem.
Kad ustanem na levu nogu, volim da započnem jutro jedući grejpfrut čim otvorim oči. Čisto da ne bih imala vremena da se osećam bezveze. Kako reče pesnik, volim da srcu rane solim.
Prvo dugo maltretiram sebe dok očistim debelu, tvrdu koru koja kao da je jedno biće sa unutrašnjošću. Kao da je potreban razvod braka da se razdvoje. A ni tada nisi siguran da su potpuno razdvojeni.
Onda krenem u napad na svoje strpljenje dok očistim svu onu žilavu belu opnu naokolo. Bez trnokopa to vrlo teško ide. Ako sam baš loše volje, namerno ostavim puno tog belog po crvenkastonarandžastom mesu da (kao slučajno) pojedem. Neka mi gorak ukus u ustima bude još gorči. Kad je bal, nek je pod maskama. Kad je već crno, neka bude zift.
E onda počnem da jedem.
Nekako volim tu gorčinu (iako inače najviše na svetu volim slatko), ali ne mogu da se ne mrštim dok jedem. A kapljice koje se rasprše po rukama, licu, pidžami, po prozoru, zidu i svuda naokolo, počnu da me izluđuju. Svaka fleka - jedan dodatni razlog za psovku. Inače ne psujem skoro nikad, osim ponekad j... te ćaća, ili idi u peršun. Ne bih ni sad, ali sad sam maksimalno izazvana od strane grejpfruta. Izgovor je rođen! i tako jedem i psujem čak i samoj sebi nerazumljivo punih usta. Psujem i njega, i fleke, i gorčinu, i žilavu belu opnu, i svoju levu nogu na koju sam ustala, i oblake i život i sudbinu. I što se ne rodih sa dve desne noge.
A kad pojedem i potrošim sve psovke, zastanem, pogledam u onu koru - zemne ostatke grejpfrutove - i prosto mi ga nekako bude žao. Shvatim da je njemu mnogo gore nego meni. On je jadan gorak ceo svoj vek i ne može ništa protiv toga, i još je mučenik doživeo da ga ja psujem. A meni je gorko bilo samo jutro, dok danu sigurno neću to dozvoliti.
Izvini, moj grejpfrute. Razumem te ja. Evo, ako će ti biti lakše, slobodno i ti mene opsuj. Pa da se pomirimo ko ljudi.
Zatrebaćeš ti meni još.
*****
Grejpfrut.
Gorkoslatki ukus sa beskonačno mnogo prskutavih, šuštavih kapljica koje ulaze u svaku poru nepca skupljajući ga i terajući moje lice da se smešno mršti dok jedem.
Kad ustanem na levu nogu, volim da započnem jutro jedući grejpfrut čim otvorim oči. Čisto da ne bih imala vremena da se osećam bezveze. Kako reče pesnik, volim da srcu rane solim.
Prvo dugo maltretiram sebe dok očistim debelu, tvrdu koru koja kao da je jedno biće sa unutrašnjošću. Kao da je potreban razvod braka da se razdvoje. A ni tada nisi siguran da su potpuno razdvojeni.
Onda krenem u napad na svoje strpljenje dok očistim svu onu žilavu belu opnu naokolo. Bez trnokopa to vrlo teško ide. Ako sam baš loše volje, namerno ostavim puno tog belog po crvenkastonarandžastom mesu da (kao slučajno) pojedem. Neka mi gorak ukus u ustima bude još gorči. Kad je bal, nek je pod maskama. Kad je već crno, neka bude zift.
E onda počnem da jedem.
Nekako volim tu gorčinu (iako inače najviše na svetu volim slatko), ali ne mogu da se ne mrštim dok jedem. A kapljice koje se rasprše po rukama, licu, pidžami, po prozoru, zidu i svuda naokolo, počnu da me izluđuju. Svaka fleka - jedan dodatni razlog za psovku. Inače ne psujem skoro nikad, osim ponekad j... te ćaća, ili idi u peršun. Ne bih ni sad, ali sad sam maksimalno izazvana od strane grejpfruta. Izgovor je rođen! i tako jedem i psujem čak i samoj sebi nerazumljivo punih usta. Psujem i njega, i fleke, i gorčinu, i žilavu belu opnu, i svoju levu nogu na koju sam ustala, i oblake i život i sudbinu. I što se ne rodih sa dve desne noge.
A kad pojedem i potrošim sve psovke, zastanem, pogledam u onu koru - zemne ostatke grejpfrutove - i prosto mi ga nekako bude žao. Shvatim da je njemu mnogo gore nego meni. On je jadan gorak ceo svoj vek i ne može ništa protiv toga, i još je mučenik doživeo da ga ja psujem. A meni je gorko bilo samo jutro, dok danu sigurno neću to dozvoliti.
Izvini, moj grejpfrute. Razumem te ja. Evo, ako će ti biti lakše, slobodno i ti mene opsuj. Pa da se pomirimo ko ljudi.
Zatrebaćeš ti meni još.
*****
Нема коментара:
Постави коментар