Gde smo

*****
Ova ljubav je nekad bila
naše utočište od sveta
ova ljubav je bila
naše sklonište od nas samih
krov
temelj
i sve između njih

A vidi nas gde smo sada
ljubavi
svako na svojoj ivici života
dok između nas
vreme nehajno hara
i ni najmanje ga ne dotiče
to što smo mi u škripcu
i ni prstom ne mrdamo
da iz njega izađemo

Ne voliš me više
čitam ti sa lica
dok me gledaš otupelo
kao da me ne poznaješ
kao slučajnu prolaznicu
koju si krajičkom oka spazio
i učinilo ti se da je odnekud možda znaš
ali ti je naporno i da pokušaš da je se setiš
i zato izbegavaš da je pogledaš u oči
da ne bi primetila tvoju zbunjenost
i jedva čekaš da se izgubi iz vidokruga
bez suvišnih pitanja
jer tako je najlakše

A ni ja za tebe ne marim više
dragi
iz mene izvire ravnodušnost
i širi se opipljivo
oko nas
između nas
u nama
i dok jedno drugom
ne govorimo ništa o tome
ne govorimo ništa uopšte o bilo čemu
dok smišljamo kako da odglumimo
pred sobom i pred drugima
da je sve u savršenom redu
temelji se tresu
utočište postaje zatvor
sklonište postaje zamka

Više te i ne poznajem
iste su to oči, rekla bih
ali više ne vidim svoj odraz u njima
nema poznatog sjaja
ne ozare se radošću kad me vide
ni ruke te ne poznajem
mada je svaka linija na dlanu ista
i prsti tako liče na tvoje
ali tvoje su ruke uvek bile tople
koliko se sećam
mada postoji mogućnost i da sam zaboravila
a ove su hladne kao ponoć
kao sudnji dan jedne ljubavi
kojoj nema spasa

Ni taj tvoj zagrljaj
više ne liči na sebe
odjednom je prepun praznine
i preveliki za mene
kao naoko lep kaput koji nije moj broj
i idem od jednog do drugog rukava
da se skrasim u njemu
ali tu mira nema
samo obamrlost pod nasmešenom maskom
i uopšte nisam sigurna
da si ti onaj isti čovek
za koga sam bila kapljica vode
koju je trebalo po svaku cenu sačuvati
pa makar sazvežđa zaratila
i dan postao noć

I šta se tu može
dragi
nemar uvek uzme svoj danak
ljubav nam je ostala tamo negde
ko zna kad i gde
i rešila je da nam se ne vraća
šta da se radi
ističu nam poslednji dani
samo neizgovoreno pitanje
još lebdi nad nama:
gde smo?

Ni na kraju
ni na novom početku
izgubili smo se u raskoraku
između svega što smo mogli
i onoga što nam nije pošlo za rukom
stojimo zaglavljeni tu
zajedno a sami
i čekamo čudo koje ne dolazi
jer čuda imaju i prečeg posla
od spasavanja dvoje gubitnika
koji nisu ni primetili da gube
u kolapsu smo

Nigde smo
ljubavi
*****