Važno je

*****
Važno je otići na vreme
važno je krenuti
dok ti oči još nisu sasvim navikle na mrak
jer ako zaborave da postoji i svetlost
ostatak života ćeš provesti ubeđen
da je mrak sasvim prirodno stanje
prigodno situaciji
da je sivo boja tvog sveta
da je to baš ono što želiš
i da se u mraku osećaš sigurno
zaštićeno
i komotno
i nećeš otići nikad
ma nećeš čak ni pokušati
ostaćeš u svom malom nacrtanom krugu
i bićeš dobro
ili ćeš misliti da si dobro
sve dok se jednog dana
nenadano
kroz pukotinu između oblaka
ne pojavi
jedan jedva primetan zračak
da ti kaže:
tu sam opet
dragi čoveče
stari smo znanci
samo sam provirio da vidim
da ti možda nisam nedostajao
a ti ga nećeš razumeti
možda ni primetiti
jer si u svom mraku zaboravio
kako se svetlost voli
deli
i umnožava
možda nećeš hteti
ni umeti
da uhvatiš pogledom taj zračak
jer su ti oči otupele
od gledanja u jedno isto mrtvilo
svakoga dana
i ne mogu više da podnesu
da se pred njima igraju boje
sjajne i svetle kao letnji dan
jer ih boje bole
zatvorićeš po navici svoje oči
već umorne od stalnog zatvaranja
pred svim i svačim
ili ćeš samo tupo skrenuti pogled
negde u stranu
i pomislićeš:
odavno je prošlo vreme želja
ko će sad menjati život
nakon toliko eona mirenja s njim
takvim kakav jeste
ispraznim i sumornim
jednoličnim i gorkim
već sam navikao na sve
naučio sam da plivam u toj bari laži
održavam se na površini
manje-više uspešno
i to mi je dovoljno
nemam snage bilo šta da menjam
u ovim godinama
suviše je kasno za promene
kasno za mene
i pravićeš se da ne čuješ
kako te zračak zove
i govori ti:
dođi
dođi da ti pokažem kako se smeje
da te podsetim kako se raduje
i nećeš imati hrabrosti da izgovoriš:
pokaži mi
ja hoću opet da budem živ
odabraćeš da prećutiš
i ostaćeš do kraja tu gde jesi
u svom privatnom paklu
koji si smatrao rajem
sa svima
a zapravo sam
jer u mraku ne možeš da vidiš
da više nikoga nema uz tebe
da su svi davno otišli
i da će ti život svenuti
kao nezalivana biljka
koja vapi za svetlom
a ne ume da ga prepozna
*****