Most

*****
Čudna je ta nit
što me za tebe veže
dolaziš, nestaješ
i svaki put je teže
a ipak traješ i ne prestaješ
čak i kad izblediš
i kad mi se učini
da te paučina zaborava steže

I najviše te ima
kad dozvolim sebi
da primetim da te nema
tada si najviše tu
i tad najlepše sanjam o tebi
izranjaš iz svakog pogleda
i svaka senka skriva tvoj lik
stvaran, a tako prozračan i mek
toliko si blizu
i da ruku pružim tek
mogla bih te čak i dotaći
videti, čuti
na dlanu pronaći

Za svaki slučaj
ja ruke držim čvrsto uza se
jer mogle bi se prazne vratiti
a sve sam slamke potrošila već
i ne mogu se za spas uhvatiti

I tad svaki udah tobom miriše
i kao da na tvoj dodir sluti
a jasno je da ništa više
ne može vratiti taj san
jer ona magija
sada je nečiji tuđi gost
ali kad god budna dočekam dan
upitam se postoji li igde most
dovoljno snažan da izdrži
sva tvoja bekstva i ponos moj
ili će se svaki sručiti pod teretom tim
u krhotina bezbroj
i pretvoriti u prah i dim
u krš i lom
i onu nadu najtananiju
da ćeš možda jednom
ipak ostati
i umesto sna
stvarnost postati
*****