Knedla

*****
Stvori se u grudima
na onom posebnom mestu
na sredokraći između duše i razuma

Stvori se
od neizrečenih čežnji
od nedoželjenih želja
od zabašurenih snova
od ugušenih osmeha
od neizgovorenog
od neodgovorenog
od pogrešno izgovorenog
od nedočekanog
od promašenog
od propuštenog
od preživljenog
od nedoživljenog

Onda se popenje u grlo
veže ga u čvor
i tu stane
tu bitiše
i traje
i opstaje
tvrdoglavo
bezobrazno uporno
steže te
davi te
i guši
ne da ti da dišeš
ne da ti da misliš
ne da ti da se smeješ
ne da ti da živiš
svojim spokojnim životom
tera te da bdiš noćima
dok prebiraš po glavi
šta nije u redu
gde je kvar
u čemu grešiš
šta nedostaje

I tera te da se pitaš
i ti se pitaš
i pitaš
a odgovora niotkuda
i ne shvataš
šta još treba da učiniš
kad mislio si da je sve dobro
i da su konci tvog života
sasvim u tvojim rukama

A neki glas ti šapne
toliko tiho da ti zazvoni u glavi:
pokušaj!
da iskopaš zapretene želje
da probudiš snove iz kome
da kreneš srcem za čežnjom
da izgovoriš prećutano
da zatražiš odgovore
da sahraniš promašaje
da dišeš bez straha od njih
bez straha od disanja
bez straha od svega
samo da dišeš
i dišeš
pa da opet oživiš

Pokušaj opet
i opet
pa i ako boli
jer ako te ništa nije zabolelo
zar možeš reći da si živeo?
*****