Oblačno popodne i vedre misli dokone ptice sanjalice

*****
Da se razumemo: nema te vakcine koja ċe sprečiti da se razboliš od ljubavi. Onako baš skroz da se razboliš do koske, do zadnjeg damara. Da se zaljubiš da ti uši otpadaju i srce preskače, a ti ne hodaš nego skakućeš.










Niti postoji sredstvo da ti pomogne da postaneš nevidljiv i odeš tiho i nečujno kad shvatiš da nema više razloga za tvoj boravak u nečijem svetu u kome si do juče bio centar.

Nema tog antibiotika koji ċe te izlečiti preko noċi kad zapatiš bakteriju zvanu Ljubavitis Neuzvratitis.
I nije se rodio psihijatar koji ċe ti objasniti kako da se pomiriš sa idejom da te je neko juče obožavao,
danas mu je svejedno, a sutra se neċe seċati ni da ste se poznavali.

Stvarno, dođe ti prosto da zamrziš ljubav. Da kažeš: ma beži bre, nikad više, ni u ludilu!!!

E... ali ne može to kako ti hoćeš...
S vremenom shvatiš da je jedina terapija i protivotrov upravo ljubav. Da kreneš ponovo ispočetka. Bez straha, rezervi i ustezanja. Zato što možeš biti milion posto siguran da ċe ovoga puta film biti skroz drugačiji.
Jer su glumci u njemu drugi, zvezde su drugačije raspoređene, godišnje doba je drugo... a i ti si drugačiji.
Pametniji.
Spremniji na iznenađenja.
Otporniji na razočarenja.
Bogatiji za još jednu životnu lekciju.

Naravno da ċe sledeći put biti bolje. Svaka nova ljubav može biti samo bolja. Što više lekcija savladaš, više znaš. Lakše živiš.

Kao da, ako se povremeno opečeš na rernu, više nikad neċeš ni kuvati, ni jesti?

Ma hajde...
Pa zar bez kolača da živiš?
Ne može čovek gladan. Ni hrane, a ni ljubavi.

Ožiljci zarastaju. Neki se čak i ne primeċuju posle nekog vremena. Prosto iščile, zaboraviš i da si se opekao.
Onda opet poželiš da uključiš rernu. Ma samo navali. Isprobaj nove recepte, nove sastojke.
Šta fali ako opet neki ne uspe pa završi u kanti. Probaj opet novi. Nikako stari! To što je jednom bilo gorko, bez ukusa i nedopečeno, nikad dobar kolač od toga, veruj mi. Ili tom receptu nešto fali, ili se sastojci prosto ne slažu.

Ali ako daš sebi šansu, bez predrasuda i bez ubeđenja da tebi nikad ništa ne može da ispadne kako treba, jednog dana ċeš napraviti pravu poslasticu. Ne obavezno savršene kolače, ali onako baš po tvom ukusu.
Ni previše slatke da ti zastaju u grlu, ni premalo da ti nedostaje slasti. Filovane baš kako ti voliš, onim filom koji se lagano topi kad ih probaš i ostavlja za sobom blagi ukus zadovoljstva i spokoja.

E tako ti je i sa ljubavlju. Fora je u pokušajima. U upornosti. Neko je rođen da mu sve uspeva iz prve, neko mora malo više da se pomuči. Da pokušava opet i opet, sve dok mu ne upali.
Jedna drugarica mi reče: ja i princa da poljubim, on bi se pretvorio u žabu. Ma nije tako. Samo nije bila u pravoj priči, u onoj koja je baš za nju i pisana.

Nagrada postoji, i tvoja je, kad-tad.
Samo nikad ne pomisli: meni ništa ne ispadne kako treba.
Veruj da možeš.
Dok veruješ, živ si.
Dok može da te zaboli, živ si.

Ili odustani od ljubavi za sva vremena, ako si takav slabiċ da ne možeš da podneseš da te ponekad malo i zaboli.

Budi živ, a mrtav.
Budi zombi. Dead man walking...

Šta biraš?
*****