Most

*****
Čudna je ta nit
što me za tebe veže
dolaziš, nestaješ
i svaki put je teže
a ipak traješ i ne prestaješ
čak i kad izblediš
i kad mi se učini
da te paučina zaborava steže

I najviše te ima
kad dozvolim sebi
da primetim da te nema
tada si najviše tu
i tad najlepše sanjam o tebi
izranjaš iz svakog pogleda
i svaka senka skriva tvoj lik
stvaran, a tako prozračan i mek
toliko si blizu
i da ruku pružim tek
mogla bih te čak i dotaći
videti, čuti
na dlanu pronaći

Za svaki slučaj
ja ruke držim čvrsto uza se
jer mogle bi se prazne vratiti
a sve sam slamke potrošila već
i ne mogu se za spas uhvatiti

I tad svaki udah tobom miriše
i kao da na tvoj dodir sluti
a jasno je da ništa više
ne može vratiti taj san
jer ona magija
sada je nečiji tuđi gost
ali kad god budna dočekam dan
upitam se postoji li igde most
dovoljno snažan da izdrži
sva tvoja bekstva i ponos moj
ili će se svaki sručiti pod teretom tim
u krhotina bezbroj
i pretvoriti u prah i dim
u krš i lom
i onu nadu najtananiju
da ćeš možda jednom
ipak ostati
i umesto sna
stvarnost postati
*****

Vreme je

*****
Ima tih reči koje se ne kažu
ali noću kad se sve smiri
i kad oslušneš tišinu u mraku
ipak ih možeš čuti
čak i tako neizgovorene
tečnije su od reke
jasnije od vedrine na horizontu
pusti ih da ti se kažu
kad već ne umeš sama da ih izgovoriš

I tih čudnih dodira ima
koji se ne dese
a osete se kao da su stvarni
opipljiviji od vrelog oblutka na dlanu
topliji od julskog jutra
pusti bar njih neka te obgrle
kad već ne smeš sama da grliš

Postoje stvari koje se same stvore
treba samo da im se skloniš s puta
i da im ne smetaš
kad već nećeš da im pomogneš
dok one obavljaju svoju misiju
umesto tebe
obične male žene
uljuljkane u kolotečinu
ravnodušne i blago mrzovoljne
nezainteresovane da se pokrene
kojoj je sve postalo važnije od sebe

Postoje neki šapati
glasniji od buke
moćniji od zaborava
čujniji od odjeka
i ne pravi se da ih ne čuješ
kako ti horski šapuću:

Zaboravila si
o, kako si sve zaboravila
a znala si
i kako se leti
i kako se diše i voli
i sebe si zaboravila
e pa vreme je
vreme je za Nešto
vreme je za Sve
dozvoli da ti se desi
kad već nećeš sama sebi da se desiš
uzalud bežiš i skrivaš se
uzalud pojačavaš muziku
ne možeš nam umaći
ne odbijaj
ne izbegavaj
jeste, teško je
ali samo zažmuri
i prepusti se koracima
oslušni im ritam
neka te on vodi
prihvati ta krila
iz ničega opet rođena
dozvoli da te ponesu
i kreni
poleti već jednom
leti i gledaj:
svet ti je na dlanu
sve miriše na ljubav
i svaki budući dan je tvoj
dozvoli životu da te živi
kad već ti njega nisi
*****