Da se ne lažemo

*****
Pomislim ponekad na tebe
nije da nije
da se ne lažemo
nekad kad stvarno nemam
baš ni o čemu pametnijem da mislim
kao noćas, recimo
ali brzo izbijem to sebi iz glave
i strogo vodim računa
da mi to ne pređe u naviku
jer odvikavanja su ovom srcu
uvek teško išla

Ipak ponekad
ali samo ponekad
pustim načas sebe s lanca
provrtim po glavi neke scene
iz jedne od onih
zakatančenih fioka u glavi
upitam se spavaš li
ili te moje misli o tebi bude
i ne daju ti mira
jesi li mi zaboravio lik
kao što sam i ja tvoj zaboravila

Ili, recimo
kad ugledam zvezdu padalicu
i treba nešto da poželim
pomislim
kako bi bilo dobro
da se sretnemo jednom
sasvim slučajno
ili možda čak i namerno
ali da izgleda tako
kao da to nisam htela
tek da pogledam kroz tebe
i da dobro vidiš
koliko me uopšte ne zanimaš

Pa onda objasnim sebi
da bi to bila jedna neviđena glupost
jer ti si sad sigurno neko drugi
i ne bi mi se takav ni dopao
a ni ja odavno više nisam ista
ali to me nimalo ne brine
živa sam živcijata
ni očajna a ni ogorčena
samo pametnija za tebe
mernu jedinicu slučajne greške

I zato brzo odustanem od tih misli
šta bi bilo kad bi bilo
jer dobro znam da bi to bio
jedan korak previše unazad
zastanem
pomirišem kišno jutro
ili mahnem suncu
prigrlim šta god mi je dato
udahnem život takav kakav je
kažem mu da ga volim
i koraknem napred
jer napred se jedino može

iza je ambis koji vreba
neke nove nesmotrenice
one kojima ti pređeš u naviku
*****

Ponedeljak

*****
Dobro mi došao, Ponedeljče
evo da te upozorim na vreme
da ne bude posle da ti nisam rekla:
do zuba sam ti naoružana
u torbi nosim
kišobran
suncobran
padobran
gromobran
tugobran
stresobran
umobran
srcobran
kacigu
oklop
štit za dušu
rukavice
ribarske čizme broj 36,5
dugačke gaće
crni pojas
čarobni štapić
knjigu tajnih šifara
otrovni bršljan
čudotvorni napitak
mini-metlu
rezervna krila
oreol
ogrtač za lakše poletanje
malu dugu
gramofon
teglu s mesečinom
sunčev zrak
jednu repaticu za svaki slučaj
osmeh u tri veličine
serum protiv gluposti
pilulu za nevidljivost
za upotrebu u krajnjoj nuždi
notes sa bajalicama
mada ih već znam napamet
ružičaste naočari
malo napukle, doduše
ali još rade sasvim pristojno
tako da znaš
da mi ne možeš ništa
ni ti ni ta tvoja šestočlana bratija
što čeka u zasedi iza tvojih leđa
spremna sam za sve tvoje
fore i fazone
šta god da si zamislio
slobodno zaboravi
što se mene tiče
precrtaj sve planove
ne važe ti se
i baci tu agendu u Lim
nemaš šanse
slab si ti protivnik
za ovako prekaljenog borca
naoružanog do zuba
moj Ponedeljče
*****

Gde smo

*****
Ova ljubav je nekad bila
naše utočište od sveta
ova ljubav je bila
naše sklonište od nas samih
krov
temelj
i sve između njih

A vidi nas gde smo sada
ljubavi
svako na svojoj ivici života
dok između nas
vreme nehajno hara
i ni najmanje ga ne dotiče
to što smo mi u škripcu
i ni prstom ne mrdamo
da iz njega izađemo

Ne voliš me više
čitam ti sa lica
dok me gledaš otupelo
kao da me ne poznaješ
kao slučajnu prolaznicu
koju si krajičkom oka spazio
i učinilo ti se da je odnekud možda znaš
ali ti je naporno i da pokušaš da je se setiš
i zato izbegavaš da je pogledaš u oči
da ne bi primetila tvoju zbunjenost
i jedva čekaš da se izgubi iz vidokruga
bez suvišnih pitanja
jer tako je najlakše

A ni ja za tebe ne marim više
dragi
iz mene izvire ravnodušnost
i širi se opipljivo
oko nas
između nas
u nama
i dok jedno drugom
ne govorimo ništa o tome
ne govorimo ništa uopšte o bilo čemu
dok smišljamo kako da odglumimo
pred sobom i pred drugima
da je sve u savršenom redu
temelji se tresu
utočište postaje zatvor
sklonište postaje zamka

Više te i ne poznajem
iste su to oči, rekla bih
ali više ne vidim svoj odraz u njima
nema poznatog sjaja
ne ozare se radošću kad me vide
ni ruke te ne poznajem
mada je svaka linija na dlanu ista
i prsti tako liče na tvoje
ali tvoje su ruke uvek bile tople
koliko se sećam
mada postoji mogućnost i da sam zaboravila
a ove su hladne kao ponoć
kao sudnji dan jedne ljubavi
kojoj nema spasa

Ni taj tvoj zagrljaj
više ne liči na sebe
odjednom je prepun praznine
i preveliki za mene
kao naoko lep kaput koji nije moj broj
i idem od jednog do drugog rukava
da se skrasim u njemu
ali tu mira nema
samo obamrlost pod nasmešenom maskom
i uopšte nisam sigurna
da si ti onaj isti čovek
za koga sam bila kapljica vode
koju je trebalo po svaku cenu sačuvati
pa makar sazvežđa zaratila
i dan postao noć

I šta se tu može
dragi
nemar uvek uzme svoj danak
ljubav nam je ostala tamo negde
ko zna kad i gde
i rešila je da nam se ne vraća
šta da se radi
ističu nam poslednji dani
samo neizgovoreno pitanje
još lebdi nad nama:
gde smo?

Ni na kraju
ni na novom početku
izgubili smo se u raskoraku
između svega što smo mogli
i onoga što nam nije pošlo za rukom
stojimo zaglavljeni tu
zajedno a sami
i čekamo čudo koje ne dolazi
jer čuda imaju i prečeg posla
od spasavanja dvoje gubitnika
koji nisu ni primetili da gube
u kolapsu smo

Nigde smo
ljubavi
*****