*****
Ima stvari u životu koje ne delim sa drugima.
Četkicu za zube, na primer - nikad.
Mogu da ti pozajmim šminku, minđuše, majicu, haljinu, torbu... evo suknju ću da ti poklonim ako treba. Ionako ne volim suknje. Ali četkica za zube je samo moja.
Knjige, recimo. Njih obožavam. Ali ih i dajem, pozajmljujem, poklanjam, uzimam, ma ako treba i kradem... Sve varijante prolaze. A donji veš, recimo, to ni rođenoj sestri ne bih pozajmila. Da je nešto imam.
Prvu jutarnju kafu takođe ne dam nikome. Rado ću skuvati drugu svakome ko želi da mi se pridruži u tom ritualu, pod uslovom da ume da ćuti dok ispijanje traje. Ali ovu moju dozu buđenja u ovoj mojoj izgrebanoj i okrnjenoj šolji, koja je takva zato što je išla sa mnom gde god sam i ja išla, nju stvarno ne mogu da ti dam. To je nešto samo moje i tačka.
Muškarca isto ne delim ni sa kim. Ili ga zanimam samo ja, ili on mene ne zanima. Ništa to na delove ili procente, to mi ne treba. Jeste, tu sam vrlo sebična. Samo komplet paket prihvatam. Mogu da ti dam pola zadnjeg kolača, i ceo ako ti je frka. Preživeću i bez njega. A ko me iole zna, zna da su mi kolači jedna od najvećih životnih ljubavi. Čokolade se odričem bez problema, ako je baš toliko želiš. Šta mi teško. Nema bez čega ne mogu kad hoću.
E pola muškarca ne mogu da ti dam, a ne mogu ni da imam pola njega, nikako. Mogu da ti dam celog, ako vidim da si se baš nameračila, nije problem uopšte, eto ti ga pa ga imaj ti. Bolje tebi ceo čovek, nego svima po malo, a nikome dovoljno.
Mrvice ne skupljam. Ne volim da lažem sebe. Bolje da sam skroz gladna nego da se zavaravam mrvicama. Njih dajem gladnim golubovima koji su mi redovni gosti. I oni su živi.
Sevap je.
*****
Ima stvari u životu koje ne delim sa drugima.
Četkicu za zube, na primer - nikad.
Mogu da ti pozajmim šminku, minđuše, majicu, haljinu, torbu... evo suknju ću da ti poklonim ako treba. Ionako ne volim suknje. Ali četkica za zube je samo moja.
Knjige, recimo. Njih obožavam. Ali ih i dajem, pozajmljujem, poklanjam, uzimam, ma ako treba i kradem... Sve varijante prolaze. A donji veš, recimo, to ni rođenoj sestri ne bih pozajmila. Da je nešto imam.
Prvu jutarnju kafu takođe ne dam nikome. Rado ću skuvati drugu svakome ko želi da mi se pridruži u tom ritualu, pod uslovom da ume da ćuti dok ispijanje traje. Ali ovu moju dozu buđenja u ovoj mojoj izgrebanoj i okrnjenoj šolji, koja je takva zato što je išla sa mnom gde god sam i ja išla, nju stvarno ne mogu da ti dam. To je nešto samo moje i tačka.
Muškarca isto ne delim ni sa kim. Ili ga zanimam samo ja, ili on mene ne zanima. Ništa to na delove ili procente, to mi ne treba. Jeste, tu sam vrlo sebična. Samo komplet paket prihvatam. Mogu da ti dam pola zadnjeg kolača, i ceo ako ti je frka. Preživeću i bez njega. A ko me iole zna, zna da su mi kolači jedna od najvećih životnih ljubavi. Čokolade se odričem bez problema, ako je baš toliko želiš. Šta mi teško. Nema bez čega ne mogu kad hoću.
E pola muškarca ne mogu da ti dam, a ne mogu ni da imam pola njega, nikako. Mogu da ti dam celog, ako vidim da si se baš nameračila, nije problem uopšte, eto ti ga pa ga imaj ti. Bolje tebi ceo čovek, nego svima po malo, a nikome dovoljno.
Mrvice ne skupljam. Ne volim da lažem sebe. Bolje da sam skroz gladna nego da se zavaravam mrvicama. Njih dajem gladnim golubovima koji su mi redovni gosti. I oni su živi.
Sevap je.
*****
