*****
Ne volim kupovinu na rate.
Stalno treba da mislim šta me čeka sledećeg meseca. Visi mi nad glavom to hoću li imati za ratu, odakle mi i ako imam, hoće li mi posle rate ostati para za druge stvari. I taman prođe ta rata i pomislim: e sad sam mirna... kad eto ti je sledeća, viri iza ugla i čeka da me zgrabi. Nikad kraja tom začaranom krugu. Zato kupujem kad mogu i koliko mogu, a kad ne mogu objasnim sebi da mi to baš u tom trenutku nije ni potrebno. Jednostavno, nije mi suđeno da to imam. Živela sam bez toga i pre, pa ću nekako preživeti i do prave prilike za kupovinu.
Takva sam, ili imam ili nemam. Ili sve ili ništa.
Na rate - jok.
Nikad.
Ni ljubav ne volim na rate.
Na malo, na sitno, kako god to nazvali. Na kašičicu, i to onu šupljikavu. Šta će mi kašičica, nije ljubav sirup za grlo pa da se uzima u dozama. Na pipetu da je trošim.
Ne volim muškarce koji stalno razmišljaju da li da se daju ili ne. One koji bi da me vole malo, pa da onda odu na kraći odmor od te ljubavi, pa da se opet vrate da me još malo vole, a sve vreme razmišljaju da se nisu možda previše predali. Ne volim to njihovo "malo". Stalno imam utisak da takvi misle da bi to njihovo "malo" ženama trebalo da predstavlja mnogo. A varaju se. To "malo" je ženi premalo.
Ne volim ni muškarce pobegulje, one koji ti se uporno nude, pa onda prestravljeni pobegnu glavom bez obzira kad konačno kažeš: dobro, hajde, pokaži mi, baš da vidim kako ti to umeš da voliš, možda nam se i posreći, možda od nas još nešto i ispadne.
Još gore, ne volim posle ni sebe kad shvatim da sam se zaletela pa baš takvom muškarcu rekla to "dobro, hajde".
Ne volim ni kad se taj muškarac predomisli pa se ipak vrati kad se malo sabere nakon što se oduzeo od straha. Od straha da će prestati da bude pravi muškarac ako postane zaljubljeni muškarac, ako dozvoli sebi da se preda bez rezerve i zadrške. Može slobodno opet da se oduzme što se mene tiče. Samo neka beži. Živela sam bez njega i pre, pa ću opet preživeti.
Daj mi sve ili mi ne treba ništa.
Voli me bez ostatka ili me zaobiđi.
Takva sam, i kad dajem i kad uzimam.
Ništa na rate ni na kašičicu.
Jok.
Nikad.
*****
Ne volim kupovinu na rate.
Stalno treba da mislim šta me čeka sledećeg meseca. Visi mi nad glavom to hoću li imati za ratu, odakle mi i ako imam, hoće li mi posle rate ostati para za druge stvari. I taman prođe ta rata i pomislim: e sad sam mirna... kad eto ti je sledeća, viri iza ugla i čeka da me zgrabi. Nikad kraja tom začaranom krugu. Zato kupujem kad mogu i koliko mogu, a kad ne mogu objasnim sebi da mi to baš u tom trenutku nije ni potrebno. Jednostavno, nije mi suđeno da to imam. Živela sam bez toga i pre, pa ću nekako preživeti i do prave prilike za kupovinu.
Takva sam, ili imam ili nemam. Ili sve ili ništa.
Na rate - jok.
Nikad.
Ni ljubav ne volim na rate.
Na malo, na sitno, kako god to nazvali. Na kašičicu, i to onu šupljikavu. Šta će mi kašičica, nije ljubav sirup za grlo pa da se uzima u dozama. Na pipetu da je trošim.
Ne volim muškarce koji stalno razmišljaju da li da se daju ili ne. One koji bi da me vole malo, pa da onda odu na kraći odmor od te ljubavi, pa da se opet vrate da me još malo vole, a sve vreme razmišljaju da se nisu možda previše predali. Ne volim to njihovo "malo". Stalno imam utisak da takvi misle da bi to njihovo "malo" ženama trebalo da predstavlja mnogo. A varaju se. To "malo" je ženi premalo.
Ne volim ni muškarce pobegulje, one koji ti se uporno nude, pa onda prestravljeni pobegnu glavom bez obzira kad konačno kažeš: dobro, hajde, pokaži mi, baš da vidim kako ti to umeš da voliš, možda nam se i posreći, možda od nas još nešto i ispadne.
Još gore, ne volim posle ni sebe kad shvatim da sam se zaletela pa baš takvom muškarcu rekla to "dobro, hajde".
Ne volim ni kad se taj muškarac predomisli pa se ipak vrati kad se malo sabere nakon što se oduzeo od straha. Od straha da će prestati da bude pravi muškarac ako postane zaljubljeni muškarac, ako dozvoli sebi da se preda bez rezerve i zadrške. Može slobodno opet da se oduzme što se mene tiče. Samo neka beži. Živela sam bez njega i pre, pa ću opet preživeti.
Daj mi sve ili mi ne treba ništa.
Voli me bez ostatka ili me zaobiđi.
Takva sam, i kad dajem i kad uzimam.
Ništa na rate ni na kašičicu.
Jok.
Nikad.
*****
