*****
- I stvarno misliš da je istina sve što ti govori?
- Zašto bi me lagao?
- Eh, zašto... zato što muškarci stalno lažu, to im je u krvi.
- On nije takav.
- Čuj, nije takav. Nema tog koji ne laže.
- Ima, on ne laže.
- Tako si rekla i prošli put pa si se grdno prevarila!
- E sad se ne varam.
- Ne mogu da verujem da si toliko naivna. Kako možeš da mu veruješ?
- Lepo, mogu. I prestani veċ jednom, postaje dosadno.
- Ali ti ga uopšte i ne poznaješ!
- Ko kaže?
- Znači, upoznali ste se?
- Nismo još sasvim.
- Pa kako ga onda poznaješ?
- Pa lepo.
- Nemoj da si neozbiljna, lepo te pitam!
- Poznajem ga dovoljno. Od prve rečenice sam osetila kao da ga oduvek znam.
- Stvarno ne mogu da verujem! Ti kao da ne živiš na zemlji, kao da ne znaš da se
svi pretvaraju i glume da su ono što nisu dok ne postignu cilj! Čim
dobije ono što hoċe, ostaviċe te kao onaj što se odselio u Australiju.
- Neće. Ovaj je drugačiji. I nema nameru da se seli nigde.
- Aha, pa tako si i tada mislila, pa se ispostavilo da te je lagao, a ti naivna kao tinejdžerka.
- Nisam više naivna, da znaš. Sad mogu bolje da pročitam muškarca.
- Ih, da "pročitaš muškarca"! Pa to još niko živi nije uspeo, baš ċeš ti da ga pročitaš. Sve go lažov do lažova, sve foliranti, kukavice i prevaranti!
- Ovaj nije takav.
- Ma hajde. To si rekla i za onog što te je ostavio zbog najbolje drugarice.
- Taj je bio pogrešan, ovaj nije.
- Kako ti možeš da znaš da nije pogrešan?
- Ne znam, ali oseċam.
- Ti i tvoj oseċaj! Koliko puta te je dosad prevario taj oseċaj?
- E pa sad me ne vara! Ovaj je totalno drugačiji, kažem ti.
- Ma nemoj?! A niste se još čestito ni upoznali?
- Bože, kad ti zapneš, nismo se ni upoznali! Pa šta? Upoznaċemo se. Uostalom, mi smo toliko slični, volimo sve iste stvari, iste knjige, iste filmove, istu muziku, isto mislimo o svemu... kao da se znamo godinama!
- Aha. Samo ti sanjaj. A šta ako se ispostavi da ti samo priča ono što ti želiš da čuješ,
pa kad te natera da se zaljubiš, onda ċe da promeni ploču? Samo da
znaš, kad se zaljubiš, biċe ti kasno! A znaš koliko ti je prošli put
trebalo vremena da se oporaviš! Nisi ti više u cvetu mladosti, znaš da je s godinama svaki put sve teže.
- E sad neċu morati da se oporavljam. Ovoga puta ċe sve biti u redu.
- Dobro, nemoj samo posle meni da se žališ kako si se opet zeznula.
- Neċu se zeznuti. Sad sam dobro procenila.
- Ti dobro procenila? Pa ti nikad u životu nisi dobro procenila! Uvek nađeš neke pogrešne, pa posle ja moram da te tešim i da slušam tvoje jadikovke od jutra do sutra!
- Pa dozvoli da mogu i ja jednom u životu da nađem jednog koji nije pogrešan.
- Ti da ga nađeš? Kako da ga nađeš kad ti nijedan ne valja, svakom nađeš neku manu? Ne valja ti onaj što je advokat...
- Misliš onaj što stalno čačka nos i priča samo o razvodima? Pih.
- Dobro, ti bi ga naučila da ne čačka...
- Nemam ja kad nikoga da učim, to je trebalo mama da ga nauči.
- A šta fali onom što ima kafiċ? Jurio te pola godine, bogat, zgodan, frajer ipo.
- Zadrži ga za sebe. Žvaċe plastičnu kašičicu od espresa po tri sata, sluša Acu Lukasa, na ruci mu kopija Roleksa a on i ne zna da je kopija.
- Sve tebi smeta. Pa onda onaj što gaji maline, znaš da je buduċnost u gajenju malina, izašla si sa njim par puta, nije valjda da si i njemu našla manu? On je baš vredan, radan, domaċin čovek.
- Ha ha ha, baš me nasmeja! Onaj što kad ga zagrlim viče: ne proturaj ruke iza žbuna, beri ispred sebe! Jednom je išao sa mnom u Lili, ja punim korpicu a on govori: ne prepunjaj tu gajbicu, ugnjaviċe se mal'na! Nije taj za ljubav, njemu je samo malina na pameti.
- A ti bi, gospođice, ni manje ni više nego baš ljubav?
- Ni manje ni više. Samo ljubav.
-Nije ti dosta da nađeš nekog s parama, pa da živiš fino i mirno i da imaš sve što poželiš?
- Nije mi dosta. I oladi više, majke ti, šta me muštraš tu ceo dan.
- Pa moram, kad si toliko naivna da još veruješ u ljubav i slične gluposti! Šta ti je ljubav dosad dobro donela? Čitav život se zaljubljuješ u pogrešne, pa mi posle šmrcaš na ramenu i kriziraš kao narkoman na odvikavanju. Ja ti stalno govorim, ali ti nikad ne slušaš, posle ti đavo kriv.
- Dobro, istina je da sam se zaljubljivala u pogrešne. Ali kako ne shvataš da ovaj nije pogrešan?
- A ti si baš vešta da to proceniš, pokazala si više puta.
- Sad sam sigurna.
- Kako to?
- Pa... ne umem baš da ti objasnim. Znaš, kad mi se obrati, nekako mi se oko srca razlije neka toplina, oseċam da sam našla srodnu dušu. Osećam da bih mogla da ostarim s njim. I tačno mogu da zamislim sliku nas dvoje kao dva totalno matora stvora kako jedno drugo pazimo i čuvamo i posle toliko godina. I kako se i tako stari još volimo!
- Auh, kakva romantika, muka mi je od toga! Pa to bre ne postoji više ni u filmovima, a kamoli u životu.
- E baš postoji, crkni od muke.
- Ma da. Gusko jedna naivna. Lepi su ti tvoji snovi.
- A kad mi kaže kako je ceo život sanjao da ostatak života provede s nekim kao što sam ja, tačno znam da me ne laže! I sve moje mane, sve što ja ne volim kod same sebe, on voli. Ne smetaju mu. Kaže da me i te mane čine takvom kakva jesam, i da me hoċe baš takvu.
- Da zna koliko imaš mana, ne bi tako pričao. A šta kad te upozna, pa se predomisli?
- Neće se predomisliti. Voli me.
- Ne mogu da verujem. Ma jesi li ti to konačno našla nekog normalnog? Da te voli takvu, da ne poželi da se menjaš?
- Pst, kucni u drvo da ne urekneš! Izgleda da je ovaj normalan!
- Evo kucnuću... nekako mi sve to zvuči suviše lepo da bi bilo istinito... ali baš zvuči lepo, priznajem...
- Jelda? I ti imaš dobar oseċaj?
- Ma nemam ja, ja sam tu uvek da te opominjem, ali nekako mi se čini da ċeš me ubediti...
- Eto vidiš!
- Ali nemoj slučajno posle da bude da te niko nije upozorio! I nemoj da mi dolaziš da te ja lečim i vraċam u život ako se pokaže da si opet pogrešila! Nemam ja više nerava za tvoje promašaje.
- Neċu, videċeš da ċe ovog puta biti sve dobro!
- Ti si baš rešila da probaš?
- Baš sam rešila. Jesi li uz mene?
- Pa... ne mogu te pustiti samu tek tako. Ipak smo ti i ja jedno, moramo se držati zajedno. Samo ne znam ima li taj tvoj gospodin Normalni dovoljno mesta u srcu za sve nas koji smo u tvojoj glavi?
- Malo će biti gužva u početku, ali naviknuće se. Moraće. Da probamo?
- Da probamo. Ništa nam drugo ne preostaje.
*****
- I stvarno misliš da je istina sve što ti govori?
- Zašto bi me lagao?
- Eh, zašto... zato što muškarci stalno lažu, to im je u krvi.
- On nije takav.
- Čuj, nije takav. Nema tog koji ne laže.
- Ima, on ne laže.
- Tako si rekla i prošli put pa si se grdno prevarila!
- E sad se ne varam.
- Ne mogu da verujem da si toliko naivna. Kako možeš da mu veruješ?
- Lepo, mogu. I prestani veċ jednom, postaje dosadno.
- Ali ti ga uopšte i ne poznaješ!
- Ko kaže?
- Znači, upoznali ste se?
- Nismo još sasvim.
- Pa kako ga onda poznaješ?
- Pa lepo.
- Nemoj da si neozbiljna, lepo te pitam!
- Poznajem ga dovoljno. Od prve rečenice sam osetila kao da ga oduvek znam.
- Neće. Ovaj je drugačiji. I nema nameru da se seli nigde.
- Aha, pa tako si i tada mislila, pa se ispostavilo da te je lagao, a ti naivna kao tinejdžerka.
- Nisam više naivna, da znaš. Sad mogu bolje da pročitam muškarca.
- Ih, da "pročitaš muškarca"! Pa to još niko živi nije uspeo, baš ċeš ti da ga pročitaš. Sve go lažov do lažova, sve foliranti, kukavice i prevaranti!
- Ovaj nije takav.
- Ma hajde. To si rekla i za onog što te je ostavio zbog najbolje drugarice.
- Taj je bio pogrešan, ovaj nije.
- Kako ti možeš da znaš da nije pogrešan?
- Ne znam, ali oseċam.
- Ti i tvoj oseċaj! Koliko puta te je dosad prevario taj oseċaj?
- E pa sad me ne vara! Ovaj je totalno drugačiji, kažem ti.
- Ma nemoj?! A niste se još čestito ni upoznali?
- Bože, kad ti zapneš, nismo se ni upoznali! Pa šta? Upoznaċemo se. Uostalom, mi smo toliko slični, volimo sve iste stvari, iste knjige, iste filmove, istu muziku, isto mislimo o svemu... kao da se znamo godinama!
- E sad neċu morati da se oporavljam. Ovoga puta ċe sve biti u redu.
- Dobro, nemoj samo posle meni da se žališ kako si se opet zeznula.
- Neċu se zeznuti. Sad sam dobro procenila.
- Ti dobro procenila? Pa ti nikad u životu nisi dobro procenila! Uvek nađeš neke pogrešne, pa posle ja moram da te tešim i da slušam tvoje jadikovke od jutra do sutra!
- Pa dozvoli da mogu i ja jednom u životu da nađem jednog koji nije pogrešan.
- Ti da ga nađeš? Kako da ga nađeš kad ti nijedan ne valja, svakom nađeš neku manu? Ne valja ti onaj što je advokat...
- Misliš onaj što stalno čačka nos i priča samo o razvodima? Pih.
- Dobro, ti bi ga naučila da ne čačka...
- Nemam ja kad nikoga da učim, to je trebalo mama da ga nauči.
- A šta fali onom što ima kafiċ? Jurio te pola godine, bogat, zgodan, frajer ipo.
- Zadrži ga za sebe. Žvaċe plastičnu kašičicu od espresa po tri sata, sluša Acu Lukasa, na ruci mu kopija Roleksa a on i ne zna da je kopija.
- Sve tebi smeta. Pa onda onaj što gaji maline, znaš da je buduċnost u gajenju malina, izašla si sa njim par puta, nije valjda da si i njemu našla manu? On je baš vredan, radan, domaċin čovek.
- Ha ha ha, baš me nasmeja! Onaj što kad ga zagrlim viče: ne proturaj ruke iza žbuna, beri ispred sebe! Jednom je išao sa mnom u Lili, ja punim korpicu a on govori: ne prepunjaj tu gajbicu, ugnjaviċe se mal'na! Nije taj za ljubav, njemu je samo malina na pameti.
- A ti bi, gospođice, ni manje ni više nego baš ljubav?
- Ni manje ni više. Samo ljubav.
-Nije ti dosta da nađeš nekog s parama, pa da živiš fino i mirno i da imaš sve što poželiš?
- Nije mi dosta. I oladi više, majke ti, šta me muštraš tu ceo dan.
- Pa moram, kad si toliko naivna da još veruješ u ljubav i slične gluposti! Šta ti je ljubav dosad dobro donela? Čitav život se zaljubljuješ u pogrešne, pa mi posle šmrcaš na ramenu i kriziraš kao narkoman na odvikavanju. Ja ti stalno govorim, ali ti nikad ne slušaš, posle ti đavo kriv.
- Dobro, istina je da sam se zaljubljivala u pogrešne. Ali kako ne shvataš da ovaj nije pogrešan?
- A ti si baš vešta da to proceniš, pokazala si više puta.
- Sad sam sigurna.
- Kako to?
- Pa... ne umem baš da ti objasnim. Znaš, kad mi se obrati, nekako mi se oko srca razlije neka toplina, oseċam da sam našla srodnu dušu. Osećam da bih mogla da ostarim s njim. I tačno mogu da zamislim sliku nas dvoje kao dva totalno matora stvora kako jedno drugo pazimo i čuvamo i posle toliko godina. I kako se i tako stari još volimo!
- Auh, kakva romantika, muka mi je od toga! Pa to bre ne postoji više ni u filmovima, a kamoli u životu.
- E baš postoji, crkni od muke.
- Ma da. Gusko jedna naivna. Lepi su ti tvoji snovi.
- A kad mi kaže kako je ceo život sanjao da ostatak života provede s nekim kao što sam ja, tačno znam da me ne laže! I sve moje mane, sve što ja ne volim kod same sebe, on voli. Ne smetaju mu. Kaže da me i te mane čine takvom kakva jesam, i da me hoċe baš takvu.
- Da zna koliko imaš mana, ne bi tako pričao. A šta kad te upozna, pa se predomisli?
- Neće se predomisliti. Voli me.
- Ne mogu da verujem. Ma jesi li ti to konačno našla nekog normalnog? Da te voli takvu, da ne poželi da se menjaš?
- Pst, kucni u drvo da ne urekneš! Izgleda da je ovaj normalan!
- Evo kucnuću... nekako mi sve to zvuči suviše lepo da bi bilo istinito... ali baš zvuči lepo, priznajem...
- Jelda? I ti imaš dobar oseċaj?
- Ma nemam ja, ja sam tu uvek da te opominjem, ali nekako mi se čini da ċeš me ubediti...
- Eto vidiš!
- Ali nemoj slučajno posle da bude da te niko nije upozorio! I nemoj da mi dolaziš da te ja lečim i vraċam u život ako se pokaže da si opet pogrešila! Nemam ja više nerava za tvoje promašaje.
- Neċu, videċeš da ċe ovog puta biti sve dobro!
- Ti si baš rešila da probaš?
- Baš sam rešila. Jesi li uz mene?
- Pa... ne mogu te pustiti samu tek tako. Ipak smo ti i ja jedno, moramo se držati zajedno. Samo ne znam ima li taj tvoj gospodin Normalni dovoljno mesta u srcu za sve nas koji smo u tvojoj glavi?
- Malo će biti gužva u početku, ali naviknuće se. Moraće. Da probamo?
- Da probamo. Ništa nam drugo ne preostaje.
*****
