Most

*****
Čudna je ta nit
što me za tebe veže
dolaziš, nestaješ
i svaki put je teže
a ipak traješ i ne prestaješ
čak i kad izblediš
i kad mi se učini
da te paučina zaborava steže

I najviše te ima
kad dozvolim sebi
da primetim da te nema
tada si najviše tu
i tad najlepše sanjam o tebi
izranjaš iz svakog pogleda
i svaka senka skriva tvoj lik
stvaran, a tako prozračan i mek
toliko si blizu
i da ruku pružim tek
mogla bih te čak i dotaći
videti, čuti
na dlanu pronaći

Za svaki slučaj
ja ruke držim čvrsto uza se
jer mogle bi se prazne vratiti
a sve sam slamke potrošila već
i ne mogu se za spas uhvatiti

I tad svaki udah tobom miriše
i kao da na tvoj dodir sluti
a jasno je da ništa više
ne može vratiti taj san
jer ona magija
sada je nečiji tuđi gost
ali kad god budna dočekam dan
upitam se postoji li igde most
dovoljno snažan da izdrži
sva tvoja bekstva i ponos moj
ili će se svaki sručiti pod teretom tim
u krhotina bezbroj
i pretvoriti u prah i dim
u krš i lom
i onu nadu najtananiju
da ćeš možda jednom
ipak ostati
i umesto sna
stvarnost postati
*****

Vreme je

*****
Ima tih reči koje se ne kažu
ali noću kad se sve smiri
i kad oslušneš tišinu u mraku
ipak ih možeš čuti
čak i tako neizgovorene
tečnije su od reke
jasnije od vedrine na horizontu
pusti ih da ti se kažu
kad već ne umeš sama da ih izgovoriš

I tih čudnih dodira ima
koji se ne dese
a osete se kao da su stvarni
opipljiviji od vrelog oblutka na dlanu
topliji od julskog jutra
pusti bar njih neka te obgrle
kad već ne smeš sama da grliš

Postoje stvari koje se same stvore
treba samo da im se skloniš s puta
i da im ne smetaš
kad već nećeš da im pomogneš
dok one obavljaju svoju misiju
umesto tebe
obične male žene
uljuljkane u kolotečinu
ravnodušne i blago mrzovoljne
nezainteresovane da se pokrene
kojoj je sve postalo važnije od sebe

Postoje neki šapati
glasniji od buke
moćniji od zaborava
čujniji od odjeka
i ne pravi se da ih ne čuješ
kako ti horski šapuću:

Zaboravila si
o, kako si sve zaboravila
a znala si
i kako se leti
i kako se diše i voli
i sebe si zaboravila
e pa vreme je
vreme je za Nešto
vreme je za Sve
dozvoli da ti se desi
kad već nećeš sama sebi da se desiš
uzalud bežiš i skrivaš se
uzalud pojačavaš muziku
ne možeš nam umaći
ne odbijaj
ne izbegavaj
jeste, teško je
ali samo zažmuri
i prepusti se koracima
oslušni im ritam
neka te on vodi
prihvati ta krila
iz ničega opet rođena
dozvoli da te ponesu
i kreni
poleti već jednom
leti i gledaj:
svet ti je na dlanu
sve miriše na ljubav
i svaki budući dan je tvoj
dozvoli životu da te živi
kad već ti njega nisi
*****

Novogodišnja

*****
Pa da krenemo polako
srce moje
ovde za nas nema više ničega
izgleda da su stali satovi
što su merili srećno vreme
nismo ni primetili kad ni kako
ni da su kucali sve tiše
da bi na kraju sasvim umukli
mi suviše zaslepljeni
željom da živimo bajku
a bajke lažljive kakve već jesu
kao što znamo
u početku naivnima nude raj
i učine da poveruješ u sve
a onda ti samo izmaknu
tlo ispod nogu
po mogućstvu na ivici nekog ambisa
odakle se niko živi ne bi iskobeljao 
ni za dva života
pa ti posle veruj bajkama
i zato idemo odavde
srce moje
dok još možemo
jedan kraj više ili manje
šta je to za nas
za par uvežbanih
prekaljenih gubitnika
kakvi smo ti i ja
ovde je ionako sve pusto
svuda stegao neki led
samo još duhovi prošlosti
kriomice vrludaju naokolo
vrebajući priliku da izrone
mrak samo što nije prekrio sve
i ne vidi se

koliko nas deli od pada na dno
koraka ili milimetara
ko bi ga znao sad
zato samo oprezno
što dalje od ivice
strogo na prstima
da ne probudimo uspavani bol
i tiše malo, ne tuci toliko
čuće nas zlo
i da ti kažem još ovo:
negledanje unazad pomaže
kad ti se učini da ćeš pasti
i zato ćemo samo gledati napred
sve dokle pogled doseže
ma nismo mi baš toliko tanani
da ne možemo podneti
još jedno zbogom
i još jedno neokretanje ka zgarištu
upravo dižemo sidro
srce moje
pali motore
i veži se
pa da opet srljamo
u Novo
u Bolje
u Nikad Bez Ljubavi
*****

Hitno mi je

*****
Požuri
hitno mi je
čekam te u onom kutku vremena
gde smo naleteli jedno na drugo
kao dve zbunjene ptice
koje tek uče da lete
opijene nebom
a bez osećaja za pravac
evo još stojim tu
na istom mestu
ni pomakla se nisam
od onog trena
kad su nam se pogledi sreli
i zapetljali jedan u drugi
bez nade u skori rasplet
čvor je još tu
žulja negde ispod levog rebra
čeka da ga razmrsiš
pa da počnem ponovo da dišem
jer sve je stalo
i Sunce i Zemlja i pluća i srce
i nisam sigurna ni da li još postojim
ili se sve što jesam
pretvorilo u čekanje
zato požuri
sve je manje vremena
ponestaje mi vazduha
a i sunce postaje sve škrtije
mraz samo što nije
smrznuće mi prste
ukočiće se misli
zalediće mi reči
i neću moći da ti kažem:
žuri mi se da me nađeš
žuri mi se da te volim
požuri
hitno mi je
*****

Nerazumna pesma

*****
Jednog ću dana napisati pitomu pesmu
širu od mašte
sjajniju od zvezda
topliju od zagrljaja
pesmu koja me neće boleti
i neće biti ni nalik na tebe
pesmu koja me neće pitati šta mi je
samo će me saučesnički uzeti za ruku
bez kopanja po ranama
i izvesti iz lavirinta
ona mene
a ja nju
i ispisivaćemo stihove glatko
kao voda kad teče
preskačući prepreke
bez napora i oklevanja
dovršavaćemo jedna drugoj misli
upadaćemo jedna drugoj u reč
kao da smo oduvek bile jedno

A ti što se sad pišeš sama
bez mog znanja i pristanka
divljakušo
rugalice
ti što svakim svojim slovom boliš
i žigaš
ti što puštaš reči da jurišaju
a da me nisu ni pitale
haotično i drsko
popunjavajući belinu
ti si jedna nerazumna pesma
i neću ništa da imam s tobom

Ti se pesmo meni rugaš
a šta ako ja tebi zaboravim reči
ko će onda biti pobednik
likuj ti samo
al' prestaćeš kad te pocepam
ili još bolje
kad te obrišem zauvek
lako je
dovoljan je samo jedan klik
videćemo ko će se onda smejati
zaboravićeš ti i da si postojala
a ja ću gledati u prazan prostor gde si bila
i smejati se tebi
zlurado
iz prikrajka
kao ti meni sada
što ne znam
šta sam ono tobom htela da kažem
*****

Da se ne lažemo

*****
Pomislim ponekad na tebe
nije da nije
da se ne lažemo
nekad kad stvarno nemam
baš ni o čemu pametnijem da mislim
kao noćas, recimo
ali brzo izbijem to sebi iz glave
i strogo vodim računa
da mi to ne pređe u naviku
jer odvikavanja su ovom srcu
uvek teško išla

Ipak ponekad
ali samo ponekad
pustim načas sebe s lanca
provrtim po glavi neke scene
iz jedne od onih
zakatančenih fioka u glavi
upitam se spavaš li
ili te moje misli o tebi bude
i ne daju ti mira
jesi li mi zaboravio lik
kao što sam i ja tvoj zaboravila

Ili, recimo
kad ugledam zvezdu padalicu
i treba nešto da poželim
pomislim
kako bi bilo dobro
da se sretnemo jednom
sasvim slučajno
ili možda čak i namerno
ali da izgleda tako
kao da to nisam htela
tek da pogledam kroz tebe
i da dobro vidiš
koliko me uopšte ne zanimaš

Pa onda objasnim sebi
da bi to bila jedna neviđena glupost
jer ti si sad sigurno neko drugi
i ne bi mi se takav ni dopao
a ni ja odavno više nisam ista
ali to me nimalo ne brine
živa sam živcijata
ni očajna a ni ogorčena
samo pametnija za tebe
mernu jedinicu slučajne greške

I zato brzo odustanem od tih misli
šta bi bilo kad bi bilo
jer dobro znam da bi to bio
jedan korak previše unazad
zastanem
pomirišem kišno jutro
ili mahnem suncu
prigrlim šta god mi je dato
udahnem život takav kakav je
kažem mu da ga volim
i koraknem napred
jer napred se jedino može

iza je ambis koji vreba
neke nove nesmotrenice
one kojima ti pređeš u naviku
*****

Ponedeljak

*****
Dobro mi došao, Ponedeljče
evo da te upozorim na vreme
da ne bude posle da ti nisam rekla:
do zuba sam ti naoružana
u torbi nosim
kišobran
suncobran
padobran
gromobran
tugobran
stresobran
umobran
srcobran
kacigu
oklop
štit za dušu
rukavice
ribarske čizme broj 36,5
dugačke gaće
crni pojas
čarobni štapić
knjigu tajnih šifara
otrovni bršljan
čudotvorni napitak
mini-metlu
rezervna krila
oreol
ogrtač za lakše poletanje
malu dugu
gramofon
teglu s mesečinom
sunčev zrak
jednu repaticu za svaki slučaj
osmeh u tri veličine
serum protiv gluposti
pilulu za nevidljivost
za upotrebu u krajnjoj nuždi
notes sa bajalicama
mada ih već znam napamet
ružičaste naočari
malo napukle, doduše
ali još rade sasvim pristojno
tako da znaš
da mi ne možeš ništa
ni ti ni ta tvoja šestočlana bratija
što čeka u zasedi iza tvojih leđa
spremna sam za sve tvoje
fore i fazone
šta god da si zamislio
slobodno zaboravi
što se mene tiče
precrtaj sve planove
ne važe ti se
i baci tu agendu u Lim
nemaš šanse
slab si ti protivnik
za ovako prekaljenog borca
naoružanog do zuba
moj Ponedeljče
*****